Опет то, али друкчије 0001    Протужило тридест и пет друга 0002    Код кољена Мијат-харамбаше, 0003    „О Мијате, наша поглавицо! 0004    „Свуд ходисмо, Босну преходисмо, 0005    „Ђе знадосмо дворе, похарасмо, 0006    „Ђе нађосмо благо, однесосмо; 0007    „Још нам једни двори остадоше, 0008    „Красни двори Љубовић-спахије 0009    „Код онога шера Невесиња, 0010    „И у њима чудно кажу благо: 0011    „У подруму три сандука блага, 0012    „На чардаку има и четири; 0013    „И имаде диван-кабаница, 0014    „Којано је у Дивну кројена, 0015    „А сувијем златом попуњена 0016    „Од врх главе до зелене траве; 0017    „И имаде пушка Млетачкиња, 0018    „Којано је у Млетку ковата, 0019    „Три туфека за пенаест дана, 0020    „Она бије сваке тилисуме; 0021    „И имаде сабља димишћија, 0022    „Којано је у Шаму ковата, 0023    „Три ковача за петнаест дана, 0024    „Сва у суво окована злато, 0025    „И на њој су три балчака златна, 0026    „У балчаку алем камен драги, 0027    „Према ком се види путовати 0028    „У по ноћи, ка’ и у по дана; 0029    „Хајдуку би чудно требовало; 0030    „Хајд’мо и те дворе похарати!” 0031    Вели њима Мијат харамбаша: 0032    „Браћо моја, тридест и пет друга! 0033    „Знадем, браћо, и ја за те дворе, 0034    „Моремо их лако походити, 0035    „Ал’ ако ми онђе изгинемо, 0036    „Ил’ грднијех рана допаднемо, 0037    „Немојте ми душе проклињати; 0038    „Ако л’ како благо добијемо, 0039    „Братски ћемо благо дијелити.” 0040    То рекоше, на ноге скочише, 0041    И заједно Бога поменуше, 0042    Отидоше Љубовића кули; 0043    Од куле су хабер уватили, 0044    Да спахије дома не имаде, 0045    Отиш’о је с четом у Хрватску, 0046    Плијен гонит’, робље задобити. 0047    А кад било вече о јацији, 0048    И дођоше до близу капије, 0049    Од хајдука један зајаука: 0050    „Авај мени до Бога милога! 0051    „Што ћу јадна робиња до в’јека? 0052    „Сјутра ће ме буле докопати, 0053    „Да им перем сане и кашике, 0054    „Да им чиним измет до вијека!” 0055    Узе Мијат троструку канџију, 0056    Све хајдуке редом удараше, 0057    Они цвиле, кано горске виле, 0058    Жаловито, како и робиње. 0059    То зачула на кули кадуна, 0060    Па дозива Кумрију робињу: 0061    „Устан’ брже, Кумрија робињо! 0062    „Те отвори на авлији врата, 0063    „Спахија ми дође из Хрватске 0064    „И доведе робља племенита, 0065    „Којено ће тебе одм’јенити, 0066    „А и мене вјерно послужити.” 0067    Њој говори Кумрија робиња: 0068    „Не см’јем, кадо, живота ми мога! 0069    „Јер се бојим, горски су хајдуци; 0070    „Кад спахија пође из Хрватске, 0071    „На дан ће ти гласе оправити, 0072    „Да се њему на вечеру надаш.” 0073    А хајдуци цвиле без престанка; 0074    Ражљути се Љубовића када, 0075    Па удара Кумрију робињу, 0076    Удари је руком по образу, 0077    Сама слеће низ танану кулу, 0078    Те отвора на авлији врата, 0079    Отворила девет кључаница 0080    И десету браву Дубровачку; 0081    Кад отвори на авлији врата, 0082    По хајдуке пушти у авлију, 0083    Засјаше се токе на доламам’ 0084    И за пасом свијетло оружје; 0085    Виђе када, да су то хајдуци, 0086    Даде плећи, ћаше побјегнути, 0087    Увати је Мијат на чардаку, 0088    За Мијатом тридест и пет друга, 0089    Потегоше топузине тешке, 0090    Па на каду љуто замахују, 0091    Замахују, а не ударају; 0092    Љута каду увати грозница 0093    Гледајући на страшне хајдуке, 0094    Па Мијату онда бесједила: 0095    „О Мијате, мој по Богу брате! 0096    „Не дај мене твоме друштву тући!” 0097    Вели њојзи Мијат харамбаша: 0098    „Сејо моја, Љубовића кадо! 0099    „Кажи брату, ђе ти имаш блага?” 0100    Њему када отвори комору, 0101    У комори три сандука блага, 0102    Све су сами гроши и вижлини. 0103    Онда Мијат друштву бесједио: 0104    „Браћо моја, тридест и пет друга! 0105    „Овђе блага нема за хајдука.” 0106    Опет Мијат кади бесједио: 0107    „Моја сејо, Љубовића кадо! 0108    „Кажи брати и за друго благо.” 0109    Отвори му и другу комору, 0110    И ту има четири сандука, 0111    Све су сами крстати тал’јери, 0112    Опет Мијат друштву бесједио: 0113    „Браћо моја, тридест и пет друга! 0114    „И још блага нема за хајдука! 0115    Узе Мијат троструку канџију, 0116    Па на каду љуто замахује, 0117    Замахује, а не удара је, 0118    Већ канџијом бије по дувару; 0119    „Видиш сејо, Љубовића кадо! 0120    „Видиш ову троструку канџију, 0121    „Кад е њоме станем ударати, 0122    „Просјећ’ ћу ти свилену вереџу, 0123    „И под њоме танану кошуљу, 0124    „Још ћу мало коже захитити; 0125    „Кад те, секо, станем ударати, 0126    „Кано братац у милости сеју; 0127    „Кажи брати и за треће благо.” 0128    Мора јадна када да му каже, 0129    Отвори ми и трећу комору, 0130    У буџаку кожа бивољача 0131    Заливена Латинскијех рушпи. 0132    Онда Мијат друштву казивао: 0133    „Браћо моја, тридест и пет друга! 0134    „Овђе нешто блага за хајдука, 0135    „Товар’те се, не претовар’те се, 0136    „Бојати се од Босне поћере.” 0137    Хајдуци се онђе товарише, 0138    И сву они кожу изручише, 0139    И врло се не претоварише; 0140    Онда их је Мијат испратио, 0141    Заборави и пушку и сабљу, 0142    Заборави диван-кабаницу. 0143    Кад је Мијат друштво испратио, 0144    Сам се опет натраг повратио, 0145    Па кадуни онда бесједио: 0146    „Сејо моја, Љубовића кадо! 0147    „Јеси ли се гостима надала? 0148    „Јеси л’ брату вечеру справила?” 0149    Вели њему Љубовића када: 0150    „О Мијате, драги побратиме! 0151    „Ја се јесам гостима надала, 0152    „Ал’ такијем нигда ни до в’јека; 0153    „И теби сам вечеру справила.” 0154    Сједе Мијат с кадом вечерати, 0155    А мало је Мијат вечерао, 0156    Од ђаволства онда заплакао: 0157    „Моја сејо, Љубовића кадо! 0158    „Љето прође, црна зима дође, 0159    „Хајдуку је кућа кабаница, 0160    „А у мене кабанице нема, 0161    „Донес’дер ми диван-кабаницу, 0162    „И донеси и пушку и сабљу, 0163    „Да ја идем, јер ме чека друштво, 0164    „Док се није друштво повратило, 0165    „Па ће бити више сијасета.” 0166    Мора јадна да устане када, 0167    Довати му диван-кабаницу, 0168    И довати и пушку и сабљу; 0169    Огрну се Мијат кабаницом, 0170    А објеси пушку о рамену, 0171    И припаса сабљу о појасу, 0172    Пам илује каду по образу; 0173    Под грлом јој три ситна ђердана, 0174    Један ђердан од ситна бисера, 0175    Други ђердан од драгог камења, 0176    Трећи ђердан од Латинских рушпи; 0177    Милујућ’ је Мијат по образу 0178    Сва три њојзи одр’еши ђердана, 0179    Па их пушти себи у џепове, 0180    Па је онда кади бесједио: 0181    „С Богом сејо, Љубовића кадо! 0182    „Скоро ћу те опет походити.” 0183    Вели њему Љубовића када: 0184    „О Мијате, за невољу брате! 0185    „Хајде с Богом, пош’о у добри час! 0186    „Моје т’ очи више не видиле! 0187    „А кад више у гости ми дош’о, 0188    „Да би Бог да’, мене не нашао!”